Šta se dešava sa telom kada ceo dan sedimo?

Ako radite za računarom, znate šta se dešava posle nekoliko sati sedenja. Vrat se ukoči, ramena odu napred, leđa počnu da zatežu i jedva čekate da ustanete.

A zapravo ste ceo dan samo sedeli.

Sedenje samo po sebi nije problem

Ne treba da se plašimo stolice. Svi sedimo i to je normalan deo dana.

Problem je kada gotovo ceo dan provedemo u istom položaju i veoma malo se krećemo između toga.

Naše telo jednostavno nije napravljeno da osam sati bude u istom položaju.

Kada sedimo dugo, naročito ako smo koncentrisani na ekran, često ni ne primetimo kako se postepeno „skupimo“. Glava ode napred, ramena se opuste ka dole ili krenu napred, leđa izgube svoj prirodan položaj.

I tako prođe nekoliko sati.

Zato se vrat ukoči, a ramena postanu teška

Koliko puta ste na kraju radnog dana počeli da vrtite vrat ili podignete ramena i pomislite:

„Jao, koliko sam ukočena.“

To je veoma čest osećaj kod ljudi koji mnogo sede.

Nije čak ni potrebno da imate neki ozbiljan problem. Dovoljno je da svaki dan ponavljate isti obrazac – sedenje, malo hodanja, ponovo sedenje, automobil, pa kod kuće kauč.

Telo dobija vrlo malo prilike da promeni položaj i da se slobodno kreće.

 Možda vam jednostavno treba više kretanja tokom dana.

A kukovi i leđa?

Ovo je deo koji ljudi često primete tek kada počnu ponovo da vežbaju.

Posle dugog perioda sedenja, neki pokreti više nisu toliko prijatni kao ranije. Čučanj je teži, saginjanje nije isto, a kada ustanemo posle nekoliko sati za stolom, potrebno nam je malo vremena da se „razradimo“.

Kod nekoga se javi i neprijatan osećaj u donjim leđima.

Naravno, svaki bol nije posledica sedenja i ne treba ga automatski pripisivati tome. Ali ako svakodnevno sedite po osam ili više sati, sasvim je logično zapitati se koliko se tokom ostatka dana zapravo krećete.

Jedan trening ne može da poništi ceo dan sedenja

Ovo je nešto što volimo da naglasimo.

Ako trenirate dva ili tri puta nedeljno, to je sjajno. Ali nije baš realno očekivati da jedan sat treninga „poništi“ deset sati sedenja.

Mnogo je bolje da pokušate da se pomerate i tokom samog dana.

Ustanite dok pričate telefonom. Prošetajte do kolege umesto da pošaljete poruku. Ako možete, idite stepenicama. Napravite nekoliko minuta pauze između dužih perioda rada.

Ne mora svaka pauza da bude trening, ali setite se da cešće pokrene svoje telo.

I onda dolazimo do treninga

Kada nam neko kaže da ceo dan sedi, a želi da počne da vežba, prvo nam je važno da znamo kako se ta osoba trenutno kreće.

Ne treba svima isti trening.

Reformer Pilates može biti dobar izbor upravo zato što tokom jednog časa možemo da radimo na različitim delovima tela i da se vežbe prilagode osobi koja je na spravi.

Posebno nam je važno da se ne radi samo ono što „izgleda lepo“, već da osoba nauči da bolje kontroliše pokret i koristi telo na način koji joj odgovara.

A ono što nam članovi često kažu posle nekog vremena nema mnogo veze sa samim treningom.

„Mnogo mi je lakše da sedim na poslu.“

„Ne osećam se više toliko ukočeno.“

„Tek sada vidim koliko sam se malo kretala.“

To su nam mnogo lepši rezultati od bilo kog broja na vagi.

Možda vam ne treba više odmora

Kada završimo radni dan, prirodno je da želimo da sednemo.

Ali ako smo već proveli osam sati sedeći, još dva sata na kauču možda nisu ono što će našem telu najviše prijati.

Nekada nam zaista treba odmor.

A nekada nam treba da ustanemo i malo se pokrenemo.

To ne mora da bude sat vremena treninga. Može biti šetnja, nekoliko vežbi kod kuće ili trening koji ćete raditi redovno.

Bitno je da telo ne provede ceo dan u jednom istom položaju.

Nekada nam posle celog dana sedenja ne treba još sedenja, već malo više kretanja.